Владика Василије (Љубомир) Качавенда
рођен је у предвечерје Другог свјетског рата,на Светог
Николаја,19.децембра 1938.године у Сарајеву.
Основну школу завршава у Славонском Броду,Богословију Св.Ћирила и Методија у Призрену,а Богословски факултет у Београду. Магистрирао је у Београду на тему " Менаџмент и религија". Свој манастирски живот као искушеник започео је у манастиру Лепавина,а касније га наставља у манастиру Ораховици.Вођен промислом Божијим,долази у манастир Светог Николе на Озрену,гдје 15.септембра 1957.године прима монашки постриг и на монашењу добија име Василије.У манастиру Озрен као монах остаје до краја 1959.године,јер након рукоположења у чин јерођакона,на Божић 1960.године,прелази у Тузлу,гдје је постављен на дужност секретара Црквеног суда Епархије зворничко-тузланске,а недуго затим и за Архијерејског замјеника Епархије зворничко-тузланске у Тузли.Због вриједног и плодног рада у винограду Господњем,одликован је чином протођакона и архиђакона,а протосинђел постаје 1974.године.
По смрти епископа Лонгина,Свети архијерејски сабор Српске православне цркве,1978.године изабрао је достојног протосинђела Василија (Качавенду) за новог Епископа Епархије зворничко-тузланске. Наречење новог Епископа је било 24.јуна,а свечана архијерејска хиротонија 25.јуна 1978.године у Саборној цркви у Београду.Свету архијерејску литургију је служио Његова Светост патријарх српски Господин Герман уз саслужење епископа банатског Висариона и шабачко-ваљевског Јована,десет свештеника и десет ђакона.Велики број свештенства,монаштва и вјерног народа из Епархије зворничко-тузланске присуствовао је литургији како би молитвено учествовао у овом литургијском слављу и добио благослов од свог новог Епископа.
Свечано устоличење епископа Василија у Трон зворничко-тузланских епископа је обављено 16.јула 1978.године,у Тузли у Саборној цркви,уз присуство неколико хиљада вјерног народа из Епархије и шире.
Доласком епископа Василија,Епархија зворничко-тузланска доживљава прави препород.Нажалост,почетком деведесетих година долази до крвавог и за многе трагичног распада наше,до тада заједничке отаџбине.Рат у Босни и Херцеговини Г.Епископа затиче у Београду,гдје је као члан Светог архијерејског синода,присуствовао задњој сједници пред редовно засједање Светог архијерејског сабора.Ратна и поратна дешавања су учинила своје,тако да се још увијек није вратио у сједиште своје Епархије у Тузли,већ је од 1992.године са привременим сједиштем у Бијељини.Након рата владика Василије чини све што је у његовој моћи да се обнове порушене богомоље и подигну нове светиње.
Уз помоћ Божију,свештенства,монаштва и вјерујућег народа доста је обновљено,подигнуто је и доста нових храмова,а све бод будним оком владике Василија.
Поред бројних награда и признања,нарочито је важно споменути високо признање Руске православне цркве,Орден светог Сергија Радоњешког,којим га је одликовао и лично уручио Његова Светост Патријарх московски и цијеле Русије, Господин Алексеј Други.
И поред силних невоља кроз које је прошла Епархија зворничко-тузланска,од свог оснивања па до недавног рата,ова Епархија данас спада међу најсређеније у Српској православној цркви,и уопште у Православној цркви.Велике заслуге за то,ако не и највеће припадају садашњем Епископу Господину Василију.
Упутимо заједничку молитву милостивом Оцу нашем Небеском,да молитвама Св.Николаја Архиепископа Mирликијског и Св.Василија Острошког Чудотворца,небеског покровитеља нашег Владике,дарује нашем Епископу добро здравље и дуг живот ,“а на радост свих нас овдје на земљи,на радост анђела на небу,а на највећу радост Васкрслога Христа Спаситеља“,као што рече блаженопочивши Патријарх Српски Герман,на хиротонији Владике Василија.
Основну школу завршава у Славонском Броду,Богословију Св.Ћирила и Методија у Призрену,а Богословски факултет у Београду. Магистрирао је у Београду на тему " Менаџмент и религија". Свој манастирски живот као искушеник започео је у манастиру Лепавина,а касније га наставља у манастиру Ораховици.Вођен промислом Божијим,долази у манастир Светог Николе на Озрену,гдје 15.септембра 1957.године прима монашки постриг и на монашењу добија име Василије.У манастиру Озрен као монах остаје до краја 1959.године,јер након рукоположења у чин јерођакона,на Божић 1960.године,прелази у Тузлу,гдје је постављен на дужност секретара Црквеног суда Епархије зворничко-тузланске,а недуго затим и за Архијерејског замјеника Епархије зворничко-тузланске у Тузли.Због вриједног и плодног рада у винограду Господњем,одликован је чином протођакона и архиђакона,а протосинђел постаје 1974.године.
По смрти епископа Лонгина,Свети архијерејски сабор Српске православне цркве,1978.године изабрао је достојног протосинђела Василија (Качавенду) за новог Епископа Епархије зворничко-тузланске. Наречење новог Епископа је било 24.јуна,а свечана архијерејска хиротонија 25.јуна 1978.године у Саборној цркви у Београду.Свету архијерејску литургију је служио Његова Светост патријарх српски Господин Герман уз саслужење епископа банатског Висариона и шабачко-ваљевског Јована,десет свештеника и десет ђакона.Велики број свештенства,монаштва и вјерног народа из Епархије зворничко-тузланске присуствовао је литургији како би молитвено учествовао у овом литургијском слављу и добио благослов од свог новог Епископа.
Свечано устоличење епископа Василија у Трон зворничко-тузланских епископа је обављено 16.јула 1978.године,у Тузли у Саборној цркви,уз присуство неколико хиљада вјерног народа из Епархије и шире.
Доласком епископа Василија,Епархија зворничко-тузланска доживљава прави препород.Нажалост,почетком деведесетих година долази до крвавог и за многе трагичног распада наше,до тада заједничке отаџбине.Рат у Босни и Херцеговини Г.Епископа затиче у Београду,гдје је као члан Светог архијерејског синода,присуствовао задњој сједници пред редовно засједање Светог архијерејског сабора.Ратна и поратна дешавања су учинила своје,тако да се још увијек није вратио у сједиште своје Епархије у Тузли,већ је од 1992.године са привременим сједиштем у Бијељини.Након рата владика Василије чини све што је у његовој моћи да се обнове порушене богомоље и подигну нове светиње.
Уз помоћ Божију,свештенства,монаштва и вјерујућег народа доста је обновљено,подигнуто је и доста нових храмова,а све бод будним оком владике Василија.
Поред бројних награда и признања,нарочито је важно споменути високо признање Руске православне цркве,Орден светог Сергија Радоњешког,којим га је одликовао и лично уручио Његова Светост Патријарх московски и цијеле Русије, Господин Алексеј Други.
И поред силних невоља кроз које је прошла Епархија зворничко-тузланска,од свог оснивања па до недавног рата,ова Епархија данас спада међу најсређеније у Српској православној цркви,и уопште у Православној цркви.Велике заслуге за то,ако не и највеће припадају садашњем Епископу Господину Василију.
Упутимо заједничку молитву милостивом Оцу нашем Небеском,да молитвама Св.Николаја Архиепископа Mирликијског и Св.Василија Острошког Чудотворца,небеског покровитеља нашег Владике,дарује нашем Епископу добро здравље и дуг живот ,“а на радост свих нас овдје на земљи,на радост анђела на небу,а на највећу радост Васкрслога Христа Спаситеља“,као што рече блаженопочивши Патријарх Српски Герман,на хиротонији Владике Василија.
ДОЛГОДЕНСТВУЈ ПРЕОСВЕЋЕНИ ВЛАДИКО – на многаја љета .
У име Информативне службе Епархије
протонамјесник Растко Максимовић
Нема коментара:
Постави коментар