БЕСЈЕДЕ

„Истински православни хришћанин са посебним освртом на православног Србина има три завјета. Први је директан завјет са Богом који смо добили од Благога Оца преко пророка Мојсија, а то су двије таблице на којима је исписано како треба да се понашамо и какав однос треба да имамо према Богу и ближњима. Бог је из превелике љубави на једној таблици дао 4 заповијести које говоре о односу човјека према Богу а на другој таблици 6 заповијести које говоре о односу човјека према човјеку. Тај завјет сваки истински слуга Божији мора да испуњава уколико жели да нађе мир души својој и задобије вјечно Царство Небеско.

Други завјет наш јесте светосавски завјет који нам је оставио свети Сава, првопријестолник и учитељ наше Цркве. Слободно за њега можемо рећи да је наше претке крстио водом и Духом и увео их у јединство свеопштег православља и пуноћу Свете Христове Цркве. Светосавски савез јесте испуњавање свега онога што је Христос Господ оставио за вријеме свога земаљског живота ходећи по земљи и акценат тога савеза јесте у љубави човјека према човјеку. „По томе ће свијет познати да сте моји ученици ако будете имали љубави међу собом" и „Нема веће жртве до оне ако неко живот свој положи за ближње своје".

На светосавски савез надовезује се косовски савез или савез православних Срба са царем Лазарем и свим страдалницим од косовског боја до данашњих дана који су живот свој дали у одбрани вјечних идеала, вјере православне, имена србиновог и српске државотворности. Наш савез са царем Лазарем, честитим кољеном, увијек је везан мислима, пуноћом срца и нашим цјелокупним бићем за колијевку православнога српства а то је свето Косово и Метохија, постојбина наших прађедова, наших великаша, учитеља, пророка, оних који су нас кроз историјске токове водили ка тихом пристаништу у јединству Свете Српске Православне Цркве и свеопштег православља преко светог царевог града Константина. Савез са царем Лазаром оплемењује нас додатно јер говори: Боље ти је изгубити главу него своју огријештити душу. Када је био на косовској вечери попут Христа на тајној вечери, цар Лазар изнио је истину да је османлијска војска неупоредиво бројнија од српске. Тада рече цар Лазар: Земаљско је за малена царство а небеско увијек и до вијека. Причести се цар Лазар, велможе и војска српска. Удари турска војска на српску. Изгуби српска војска земаљско царство али задоби вјечно. Ова идеја која живот значи водила је наше претке а води и нас. Понављам да нам је боље изгубити главу него своју огријешити душу. Идеали косовске вечере и честитога цара Лазара косовског мученика и страдалника, храброст Милоша Обилића, племенитост Југ Богдана и девет Југовића, љубав царице Милице праве православне српске мајке, су идеали наши, путокази и стремљење док и једнога Србина буде на кугли земаљској. Не бојмо се оних који тијело могу убити него оних који могу душу у паклу огњеноме сажежти. Сјетите се да су мене прогонили прије вас , каже Христос Господ, али сваки који је у јединству са Христом нека зна да ће добити моћ да истраје на томе путу.

Данас се, са истинском љубављу хришћанском, сјећамо молитвено и практично све браће и сестара наших, малог и храброг стада, који су на Косову и Метохији и који чувају светиње наше. Они су грозну судбину доживјели, гору него у доба отоманске империје. Са њима смо у молитвама и мислима и вапимо Оцу Небескоме: Господе и свети царе Лазаре, и сви свети кососвски мученици и страдалници, сачувајте и додајте још мало снаге кроз вјеру и наду на бољу будућност за браћу и сестре нашу на Косову и Метохији. Господе, нама који живимо ван Косова и Метохије, подари храбрости и наде на боље сутра. Господе и свети царе Лазаре, помози да васколики српски народ живи у међусобној слози и јединству, Срби са Србима и Срби са свим људима као дјецом Божијом. Нека нам је свима срећан овај дан и нека нам донесе снагу вјере, храбрости да издржимо сва искушења која долазе на мали, храбри, честити и богобојажљиви српски народ. Господе, ти који знаш наше потребе, буди са нама као што си био са прецима нашим.

Нека вас све надахњује косовски завјет, љубав Христова и завјет према Њему, снага у испуњавању десет Божијих заповијести како бисмо били срећни, од Бога благословени а од људи виђени. Благослов Господа Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа и заједница Духа Светога са светим пророком Амосом и светим косовским мученицима нека буде са свима нама у све дане живота нашег.Амин"!
 Видовдан у Брчком
30. јун 2009 -

 „Благодаримо Господу за све и ради свега, браћо и сестре. Благодаримо Господу за сваки дах који удахнемо. Веома често људи данас не гледајући себе какви су, не преиспитујући сами себе и на завирујући у дубину душе своје, траже од Бога многе непотребне ствари. Наш народ је народ са традицијом. Он је народ вјере, љубави и отвореног срца према свима јер све људе гледа као оне који у себи по назначењу носе лик Божији. Ипак, наш народ данас прима и тражи многе ствари које нису својствене њему и долазе од оних земаља у којима је морал давно уништен. Све нам је слободно али нам није све на корист, браћо и сестре. Руководећи се овим ријечима добро пазимо којим путем ходимо. Непрестано се преиспитујмо да ли смо укаљали лик Божији у себи. Преиспитујмо се да ли смо достојни потомци наших славних предака.", истакао је Владика Василије и додао:"Ваша снага вјере у Бога подигла је овај храм и ја вам се и овом приликом захваљујем на љубави коју показујете према Цркви својој. Тешка времена је претрпио овај крај али, хвала Богу, ви данас уједињени у вјери праотаца наших идете ка бољем сутра са надом у помоћ и милост Божију. Наше срце и мисли нека преко Свете Цркве буду сједињени са Богом а ако то запечатимо љубављу нелицемјерном онда можемо рећи да смо синови Оца нашег Небеског".
део бесједе
 6. јул 2009 Вакуф


„Свети апостоли Петар и Павле, двије личности различитога карактера. Свети Петар, мањега раста човјек, бунтован, брз на језику али снажан вјером у срцу своме. Када је Христос питао своје ученике: Шта говоре људи ко сам ја? Апостоли казаше: Једни говоре да си Илија, други да си један од пророка. Тада Христос запита: Шта ви мислите? Тада апостол Петар први рече: Ти си Христос Син Бога Живога. Христос му одговори: На камену, на чврстини, на снази твоје вјере сазидаћу Цркву своју и врата ђаволска неће је надвладати. Свети апостол Павле, жива муња и велики интелектуалац. Једним дијелом живота учествовао је у гоњењу хришћана све док му се Христос није јавио. Тада он постаје мач бритки у проповиједању Ријечи Христове. У посланицама апостола Павла, браћо и сестре,  можемо наћи смјернице какви треба да будемо да бисмо били истински хришћани", истакао је Владика Василије и додао:"Не може се назвати хришћанином православцем онај који се не сједињује са Христом преко Светог Причешћа. Ван заједнице са Христом осуђени смо на лутање по беспућима која у пропаст воде.

Ми Срби постали смо веома чудан народ. Бога се не бојимо. Врло често осуђујемо друге заборављајући да смо најчешће сами себи чинили зло. Запитајмо се гдје се налазимо? Гдје је наше мјесто? Да ли смо заиста у Цркви са Богом или смо у Цркви само од добре трпезе до добре трпезе. Имамо некаквих великих Срба који се бију у прса. Ја не знам шта је то? Ја не знам шта је велики а шта мали Србин? Шта је српство само по себи? Ништа! Лук и вода! Само ако је српство осољено Духом Светим, вјером православном, онда смо светосавци, добри православци и честити Срби. Нека нам мученици чија су имена исписана на оном споменику буду огледало како бисмо били Његови истински сљедбеници и како бисмо могли Христу рећи, попут апостола Петра: Ти си Христос Син Бога Живога".
 део бесједе
 Петровдан - Света Архијерејска Литургија у Скеланима
13. јул 2009 

 „Прије стотину година ваши преци посветили су овај храм светим апостолима Петру и Павлу. Као што су свети апостоли животом својим били огледало самога Христа Господа тако је и наш народ страдални, слиједујући њима, кроз своју историју био на Христовом путу. Христос Господ је казао: „Да сте од овога свијета, свијет би вас љубио а како нисте од овога свијета, свијет вас мрзи али знајте да је мене омрзнуо прије вас". Свештеници су били предводитељи вјере у Христа Благога и због тога су међу првима страдали.

Због вјере у Христа Господа долазе сва страдања на наш народ међу којем је и страдање кравичке парохије. Историја кравичке парохије препуна је честитости, љубави, али као што рекох, и  страдања којим су кравичани запечатили вјеру своју у живога Господа. Ви знате најбоље каква је хладна и проклета рука која вам је крвав Божић направила у току овога минулог рата. Знате колике су паљевине биле и како је обешчашћена ова света црква. Послије свега тога нисте се поколебали и ево полако се из пепела дижу куће и богомоља", рекао је у бесједи Владика Василије и додао:" Слава и хвала храбрим српским борцима који су се јуначки борили да одбране вјеру, име, отаџбину нашу и светињу живота. Слава и хвала нашој палој браћи и сестрама невино пострадалим у свим ратовима а посебно у овом задњем рату. Бог да им душе прости и лака им српска земља. Не поменуло се и не вратиле се никада страхоте ратова који су иза нас. Честитајући вам крсну славу молим се светим апостолима Петру и Павлу да умоле Господа како би вам подарио доброг здравља, дуга и честита живота и да идете путем уздигнутог погледа опраштајући једни другима".

 Парастос и ломљење славског колача у Кравици поводом храмовне славе
13. јул 2009 


„Христов народ пјева на сваком богослужењу: Нека је благословено Име Господње од сада па до вијека! И ми данас смо пјевамо благоме Христу и благодаримо Му за сва доброчинства која нама чини. Веома често данашњи човјек не одређује своје приоритете у животу како треба. Веома често заборављамо на основне заповијести Божије газећи кроз живот као бијесне звијери. Бити човјек и носити лик Господа Христа на себи и у себи велика је част али и одговорност. Када станемо пред лице Господње дужно смо да тај лик сачувамо неукаљан и чист", истакао је Владика Василије и додао: " Данашњи светитељи, љекари, лијечили су не само тијело него и душе људске. Проносивши благу вијест о васкрслом Христу помагали су несебично људима сходно заповијести Христовој о љубави према ближњима. Браћа, родом из Рима, чврсто су исповиједили вјеру у Христа одбивши да принесу жртве идолима. Учинивши чудо над царем и сам цар повјерова у Спаситеља и ослободи свету браћу. Нешто касније мученички су пострадали за Христа Спаситеља".

 Света Архијерејска Литургија у Кострешу
 5. јул 2009

радимо на обради свих доступних проповеди -бесједа еп Василија