У овим данима свеопштег јавног занемаривања свега што је преосвећени
владика Василије учинио, на нашу адресу пристижу писма вјерног народа из
којих се може видјети да се и те како памти све учињено. Злотвори могу
креирати мисао коју потом преко средстава јавног информисања пропагирају
као пожељни модел понашања, међутим, у свијести обичног човјека –
богобојажљивог Хришћанина, заувијек остају само учињена дјела.
У мору писама која су пристигла на нашу адресу нарочито нас је
обрадовало, штавише и расплакало, писмо једне скромне дјевојчице којој
је наш преосвећени владика много помогао а која је жељела да му пренесе
сву могућу подршку и љубав овога свијета. Из разумљивих разлога њено име
нећемо објавити а писмо које нам је послала гласи овако:
" Помаже Бог свима који сте уз нашег владику господина
Василија. Имам једанаест година и живим у Бијељини. Моја мајка је писала
вама да имам само двије жеље – да моје ноге оздраве и да опет видим
нашег владику Василија јер је као брижан отац пружио руку помоћи онда
када је мени и мојим родитељима било најтеже. Због свега тога, владику
много цијеним и поштујем и без обзира на све увијек ћу га вољети и
борићу се да га опет видим и да му помогнем онолико колико је у мојој
моћи. Преосвећени владико, моје молитве су уз вас!"
Нема коментара:
Постави коментар