Распни га, распни!

Драга браћо и сестре, с којим cy правом оволике осуде изречене против Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског Г.Г Василија? Ове осуде су једнаке осуди Јевреја који су викали за Христа Господа да се разапне! Не знамо и нисмо свесни колики грех навлачимо на себе! Велики је грех осудити обичног човека, а камоли свештена лица! За њих треба да се молимо, а не да их осуђујемо, јер ће они имати већи суд него ми лаици… Епископи одговарају за сав поверени им народ, за свештенике које су рукоположили, више ће одговарати за њих него за себе.
Јако смо склони осуди и томе да оперемо руке као што је опрао Понтије Пилат, предао Христа да се распне и рекао: „Ево човека!“ Не разапињемо ли ми нашег владику својим осудама! Људи разапеше Христа, а да неће Његовог слугу! Неко ће рећи: Добро, али не можемо поредити Христа и владику Василија? Како не можемо?!
Зар нисмо сви удови Тела Христовог? Зар епископи нису наследници апостола, а апостоли Христови наследници? Зар владика није наследник Апостола, икона Христова на земљи?
„О роде покварени и маловерни“ докле смо доспели? Куда водимо? Прогнасмо владику Николаја, отровасмо Патријарха Варнаву, попљувасмо и оклеветасмо владику Василија, великог изградитеља цркава и храмова на северу Босне, Свети Сава плаче и стиди се наших грехова! „Идите од мене ви који не твористе вољу Оца мојега“, то ће бити речи онима који исмевају, келеветају, пљују, а не покају се! Осуда је духовно самоубиство!
Пре него што осудимо, сетимо се речи Христових – ако будемо судилили биће нам суђено баш онаквом мером каквом смо судили и пазимо се да не осванемо у греху за који друге осуђујемо! Све видимо, само кад смо ми у питању правимо се слепци! Од себе треба почињати. Прво од себе. Будимо достојни свог звања, ако смо лаици, будимо достојни тога што носимо име Христово, што се зовемо Хришћанима! Мислимо на време, да не буде касно. Верујем чврсто да ће владика Василије бити одбрањен, да ће истина изаћи на видело, а Истина је само Једна – Истина је Христос!!!
Христос је Истина, Он је и Љубав и Нада и све у нашем животу, а како се приближити Христу, ако се не променимо?!
Преиспитајмо себе и не будимо склони осуди, томе нас Христос није учио. Иде страсна седмица, време је поста, идемо у сусрет Христовом Васкрсењу, а како достојно дочекати Празник над Празницима са оваквим стањем? Никако! Очистимо срца своја и помолимо се Господу да и Преосвештени наш Владика Василије савлада овај крстолики пут и прође ову Голготу, ова страдања.
Не будимо слични Јеврејима, не бацајмо на себе клетву и нека нам увек буду на уму речи Христове да ако једноме од најмањих слугу Његових ово учинисмо, Њему учинисмо!!!

  У знак љубави и поштовања
према Преосвећеном Владици
Сестра Андреа