Ова
честитка једног од коментатора из Бошњачког националног корпуса који се
потписује као „партизан“ и при том ријеч Бoг пише малим словом, најбоље
одсликава суштину нове медијске хајке на Владику зворничко-тузланског
Василија Качавенду!
Најновија
медијска афера у чијем центру се поново налази Владика Качавенда је
заснована на наводном видео доказу који још нико није видио. Још једном
се потврђује актуелност Гебелсове мудрости по којој сто пута поновљена
лаж постаје истина.
Припрема
Зашто
ова формула Хитлерове десне руке тако добро функционише? Зато што нуди
просто рјешење и тиме је за некритички ум пријемчива а знамо да је
провјера чињеница мукотрпан посао. Пронаћи стабло истине у шуми клевета,
захтјева лаган ход и пажљиво посматрање.
У
конкретном случају за страницу једине и праве истине потребно је
ишчитати стотине страница и прегледати сате видео материјала о актерима
приче. Потребно је познавати и логику као науку о законима мишљења али и
Логос као поредак ствари којем тежи нормални људски ум.
Напујдане
звјери у ликовима врагова, шејтана и ђавола, жељни крви изабране жртве и
вођени шуштањем новца као јединог признатог култа своје побожности,
направили су логичке грешке које ће бити очигледне свима онима којима
маглена копрена није помутила вид па и мозак.
Позор
Санџачке
новине у Босни и швајцарске новине у Србији, жељни сензационализма, али
више од тога раскола у Српској Православној Цркви, намјерно прећуткују
да је Владика Василије недавно био клеветан за сексуално искоришћавање
извјесне Александре Самарџић из села Грапска код Добоја.
У
оптужници против Предрага Преде Кујунџића у августу 2008. године
Александра Кујунџић, која је имала статус свједока „број 2“ пред
Одјељењем за ратне злочине Суда БиХ, изнијела је стравичну оптужбу на
рачун Владике Василија: „силовао ме је а затим крстио“. Наравно уз
пикантне описе увјежбаног порнографског рјечника који настранима изазива
слине а ни нормалне не оставља равнодушним. Пријава правосудним
органима је дошла путем невладине организације „Жена жртва рата“ чија је
предсједница Бакира Хасечић.
Оптужбе
против Владике Василија су одбачене јер су лако доказане чињенице да је
Александра крштена 1996. Године а не 1992. како је тврдила и да није
крштена у Бијељини него у Дервенти и на крају да је крстио протојереј
Стево Миладиновић а не Владика Василије. Читалац ће се сада присјетити
овог случаја али се неће моћи сјетити како је цијела ствар окончана пред
судом. Зашто? Зато што ни један медиј о епилогу није извјештавао, али о
оптужујућим наводима чедне даме чију слику можете погледати у прилогу
текста јесте – до у детаље.
Сад
Пошто
је пропала хајка врагова, шејтана и ђавола у приказу Владике Василија
као силеџије над малољетницом офанзива jе окренута у другом правцу – ка
мушком полу. Рачунају да је толико прљава и изазива гађење које би могло
довести и до раскола у самом врху СПЦ. Не рачунају само на згражавање
изгубљеног стада над пастиром него и на кидање веза СПЦ са многим
пријатељима у свијету који би требало по плану врагова, шејтана и ђавола
да дигну руке и од стада и од пастира згрожени понашањем највећег
ауторитета у представљњу православља пред Руском Православном Црквом што
Владика Василије непобитно јесте.
Коме
није језик бржи од памети и ко има бар мало стрпљења нека прочита писма
рашчињеног ђакона Бојана Joвановића која је писао Владики Василију па
ће и сам да се застиди своје лакомислености, наивности и сваштоверја.
Нека сам процијени да ли је могуће да таква писма пише жртва насиља или
закони логике налажу неке исправније закључке. У писмима Бојан и сам
признаје „да није здрав“ и да му је потребна помоћ.
Зашто
стварни манипулатор којем је болесни Бојан само средство у рукама није
откупио фамозни „снимак“ и коначно задао завршни ударац жртви закованој
на стубу срама? Није јер је немогуће купити нешто што не постоји. Да
постоји видео снимак не би мецене момка са фалинком питали колико видео
снимак кошта. Они кад растурају не питају за цијену!
Креаторима
хајке није ни потребан снимак којег нема него им је потребна прича која
продаје новине и до најављеног мајског засједања Светог архијерејског
сабора СПЦ ствара атмосферу линча који би по пројекту требао да изазове
уклањање Владике Василија из врха СПЦ и присилно пензионисање.
Након
потпуног уклањања политичког, војног и полицијског врха чија су имена
везана за темеље Републике Српске потребно је уклонити и препреке на
путу пројектованог раскола у СПЦ као још једног потпорног стуба мрске им
творевине. Важно им је потпуно срозавање повјерења православних
вјерника у темељ сопственог идентитета који се попут феникса издигао
послије педесет година безбожништва.
Улогу
у уздизању СПЦ из прашине комунизма Владики Василију нико не може
оспорити јер је преко 200 новоизграђених православних храмова у Епархији
зворничко-тузланској непроцјењиво богатство које ће надживјети Владику
Василија а и све нас који се у врзином колу синонима из наслова тешко
сналазимо.
Овај текст објављујемо по одобрењу бањалучког портала Фронтал.РС
Нема коментара:
Постави коментар