Атмосфера линча не јењава

У предвечерје уласка у Страсну седмицу,  полазећи од потребе да у миру дочекамо највећи хришћански празник,  дозволили смо себи да се понадамо и искрено повјерујемо да ће медијска хајка стати. Мислили смо да ће медији у Босни и Херцеговини ако ни због чега другог, а оно из основног поштовања седмице која предходи Васкрсу, ставити запету ако већ нису у стању да ставе тачку на све започете текстове којима се ствара атмосфера линча и утјеривања страха у кости. Преварили смо се. Чак смо се увјерили и у постојање регионалних линч кругова за које не постоје ни празници, ни ауторитети, ни елементарно васпитање. А како се и не бисмо преварили, када напад стиже из неуморног и читаности жељног београдског Телеграфа.

У циљу постизања финансијске добити коју доноси читаност, тај медиј не зазире од објављивања непровјерених информација, које су, барем досад, испраћене анализама и то теолога – извјесне Радмиле Војиновић и самозваног, за тај еснаф неоспособљеног тј. непостојећег у звању, историчара религије – Живице Туцића. Поново се износе неистине на тему безбрачности, неимаштва и неједења меса те некакве послушности која као трн у оку мучи ову групу људи. Ми се, наравно, у потпуности слажемо са неопходношћу претресања ових тема али под условом да су адресиране правим људима, односно тројици монаха у Епархији зворничко-тузланској. Спремни смо на тај подухват јер нам је сасвим познато да епископ Василије с једне стране нити посједује имовину, нити има засновану брачну заједницу, нити доказиву сакривену заједницу а са друге стране и поред одлука виших црквених инстанци које су проистекле након намонтиране, систематски организоване хајке, епископ Василије нити једним својим гестом није искомпромитовао оданост и послушност Сабору и Синоду, те му се и у овом случају не може приговорити.

Пошто је све ово познато и гонитељима, свјесни своје немоћи, с временом напуштају класичне моделе напада и прелазе на тренд прсељења прогона на таблоидни ниво, заснован на систему рекла-казала. Ако ћемо разговарати тако, онда опет морамо изнијети и оно што ми чујемо јер не би било поштено слушати само једну страну. На примјер, због чега душебрижници не наведу да цијела Бијељина прича о извјесној Боби фризерки, мајци двоје малољетне дјеце, која, као наводна покајница, сачекује путнике добронамјернике у манастиру Св. Василија Острошког, и која је кадра да измјери ниво достојности живих људи па на основу тога врши класификацију на оне који могу и оне који не могу пред Петра. Поред тога, поменута Боба фризерка, држи кључеве келије Петра Петрића, мијењајући, с времена на вријеме, постељину у истој. Дио младих дјечака са гађењем прича о напаствовању од стране Николаја Стаматовића и нуђењу финансијске подршке за хомосексуалне активности којима је Николај Стаматовић склон.

Дакле, о женама и дјеци монаха који су показали своју непослушност епископу и самој Цркви треба причати не само са овим него и са непобројаним припадницима монашког реда у Епархији зворничко-тузланској, што значи да је сасвим погрешно све то доводити искључиво у везу са епископом Василијем. За разлику од бунтовника, склоних свему и свачему, епископ Василије је у владичанском двору водио администрацију епархије, а аудијем који је у власништву епархије, владика је обилазио парохије. Питање владикинх оброка, сложићемо се,  представља крајњу небулозу. Али ако већ хоћете и о томе, вјерујте нам, нисмо му бројали залогаје.
Послушност Цркви, народу, Синоду и Сабору одавно је показао и показује и данас а побуњени монаси јасно демонстрирају своју непослушност, уз то, вршећи неморалне радње, супротне завјетима датим при монашењу, из дана у дан показују да су све сем монаси каквим се престављају. Да су вјеровали Синоду и Сабору не би сазивали медије, адвокате, слуге ко зна којих служби, с циљем да своју лаж препакују у медијску „истину“ и на тај начин  допринесу стварању медијске слике којом је и извршен директан удар на Српску Православну Цркву.

Стога, господину Туцићу, као самозваном историчару религије, из крајње беневолентних разлога препоручујемо да се не мијеша у тематику коју не познаје. Свима је јасно да поменути господин, ауторитетом свога  неосновано напуханог имена, поред суфлерских маневара, интензивно износи лаж и тако обмањује масе. Бог као Истина је вјечан а лаж пролазна. Као људи Вас молимо да утишате барем у седмици у којој људи дигоше руку на Господа.  Вама смо на услузи послије највећег празника који нам даје додатну снагу  да спознамо да Ваше гоњење дарује вјечност, а рађање кроз смрт доноси спасење.