Зашто се ово дешава баш у периоду када се Србија налази у једном тешком
тренутку по питању Косова, а преосвећени владика је у владичанском двору
недавно примио представнике Срба са Косова и Метохије, преносећи поруке
подршке и братске солидарности Срба са ове стране Дрине?
Зашто баш у години обиљежавања 1700 година Миланског едикта и наводних прича око “приближавања католичке и православне цркве”, а мени се чини да све то води потчињавању православне католичкој цркви, а знамо да је преосвећени владика истински бранилац православне вјере са нескривеним симпатијама према мајци Русији и Руској православној Цркви – дакле, човјек који је искључиво окренут истоку, како истинском православцу и доликује.
Зашто се ниједан од родитеља тих богослова, које је наводно преосвећени владика искориштавао на било који начин, није појавио или у медијима или се лично обратио владици? По мени би то било сасвим нормално и сасвим природно, јер ваљда однос родитеља и дјеце подразумјева искреност и отворен разговор о свим темама, нарочито оним непријатним. Тога, чини ми се, у посљедњих 10 па и 20 година није било. Зашто ниједан од тих наводних богослова нема примјетну трауму као посљедицу некаквог злостављања. Не мислите ли да се о томе не би могло ћутати? Зашто? Зато што никаквог злостављања није било!
Зашто се то баш дешава човјеку који је за ову епархију учинио више него иједан други епископ (не потцјењујући рад ниједног епископа прије владике Василија), а увијек и свагда наглашавајући да је мучени српски народ тај који није заборавио своје светиње (дакле не стављајући себе у први план)? И зашто се баш то дешава човјеку који је видно болестан поднио Синоду захтјев да буде ослобођен од активне службе, па му се здравствено стање Богу хвала поправило, те су се неки сигурно уплашили да би владика могао и даље остати на челу Епархије зворничко-тузланске, а то им не би ишло у прилог? Очито је да је владика Василије у претходном одбрамено-отаџбинском рату одиграо важну улогу, али како је више пута нагласио, његово оружје је било и остало: крст и молитва, за разлику од других вјерских вођа.
Подсјетимо се да је владика Василије носилац многобројних признања и одликовања. Само га је Руска Православна Црква одликовала три пута, а поносно носи и једно руско државно одликовање. Само што преосвећени владика никада није волио да се хвали овим наградама и умјесто ријечи, он је иза себе оставио нешто по чему ће га овај народ памтити кроз вијекове! А колико је само људи одликовано од стране СПЦ на приједлог владике Василија? И гдје су сад ти људи? Да ли су му окренули леђа?
А највише ме боли што се све то дешава у данима када ишчекујемо највећи празник, празник над празницима, Христово Васкрсење. Па зар се ти нападачи који су се окомили на преосвећеног владику, на епархију, на СПЦ могу назвати истинским вјерницима и Христовим сљедбеницима, када задојени мржњом и амбицијом хрле да на најпрљавији могући начин понизе човјека који је 30 и више година духовни отац ове епархије?
Вјерујем да ће прије свега СПЦ ускоро изаћи са званичним саопштењем, којим ће одбацити све оне гнусне лажи и оптужбе против свог брата у Христу, који је цио свој живот служио Господу и његовој Цркви. То што преосвећени владика ћути свакако не значи признање, јер сјетите се шта је рекао Лав Толстој: “Велика је снага у онога човека који уме да прећути и онда кад има право.”
Али ако је преосвећени владика разрјешен дужности на основу некаквих снимака који су се појавили у јавности, за које и највећи лаик, човјек који се не разумије у савремену технологију, може посвједочити да су све само не аутентични, ја се питам онда да ли је било ко од нас сигуран, јер било чији снимак, нарочито неког ко је неподобан и омражен, може врло лако да се измонтира. Само је потребан неко злобан и амбициозан да се намерачи.
Браћо и сестре, чувајмо се осуде и не падајмо лако у замку. Ја ћу поновити оно што је Господ рекао, ко је међу нама без гријеха, нека први баци камен?!
Православни, мучени, српски народе, не заборави шта је овај човјек учинио за тебе и немој да се огријешиш! Ионако смо грешни!
Нека нам је свима Господ у помоћи! Помолимо се за нашег епископа, да му Господ подари снаге и стрпљења да одоли овим искушењима!
Сестра Милица
Зашто баш у години обиљежавања 1700 година Миланског едикта и наводних прича око “приближавања католичке и православне цркве”, а мени се чини да све то води потчињавању православне католичкој цркви, а знамо да је преосвећени владика истински бранилац православне вјере са нескривеним симпатијама према мајци Русији и Руској православној Цркви – дакле, човјек који је искључиво окренут истоку, како истинском православцу и доликује.
Зашто се ниједан од родитеља тих богослова, које је наводно преосвећени владика искориштавао на било који начин, није појавио или у медијима или се лично обратио владици? По мени би то било сасвим нормално и сасвим природно, јер ваљда однос родитеља и дјеце подразумјева искреност и отворен разговор о свим темама, нарочито оним непријатним. Тога, чини ми се, у посљедњих 10 па и 20 година није било. Зашто ниједан од тих наводних богослова нема примјетну трауму као посљедицу некаквог злостављања. Не мислите ли да се о томе не би могло ћутати? Зашто? Зато што никаквог злостављања није било!
Зашто се то баш дешава човјеку који је за ову епархију учинио више него иједан други епископ (не потцјењујући рад ниједног епископа прије владике Василија), а увијек и свагда наглашавајући да је мучени српски народ тај који није заборавио своје светиње (дакле не стављајући себе у први план)? И зашто се баш то дешава човјеку који је видно болестан поднио Синоду захтјев да буде ослобођен од активне службе, па му се здравствено стање Богу хвала поправило, те су се неки сигурно уплашили да би владика могао и даље остати на челу Епархије зворничко-тузланске, а то им не би ишло у прилог? Очито је да је владика Василије у претходном одбрамено-отаџбинском рату одиграо важну улогу, али како је више пута нагласио, његово оружје је било и остало: крст и молитва, за разлику од других вјерских вођа.
Подсјетимо се да је владика Василије носилац многобројних признања и одликовања. Само га је Руска Православна Црква одликовала три пута, а поносно носи и једно руско државно одликовање. Само што преосвећени владика никада није волио да се хвали овим наградама и умјесто ријечи, он је иза себе оставио нешто по чему ће га овај народ памтити кроз вијекове! А колико је само људи одликовано од стране СПЦ на приједлог владике Василија? И гдје су сад ти људи? Да ли су му окренули леђа?
А највише ме боли што се све то дешава у данима када ишчекујемо највећи празник, празник над празницима, Христово Васкрсење. Па зар се ти нападачи који су се окомили на преосвећеног владику, на епархију, на СПЦ могу назвати истинским вјерницима и Христовим сљедбеницима, када задојени мржњом и амбицијом хрле да на најпрљавији могући начин понизе човјека који је 30 и више година духовни отац ове епархије?
Вјерујем да ће прије свега СПЦ ускоро изаћи са званичним саопштењем, којим ће одбацити све оне гнусне лажи и оптужбе против свог брата у Христу, који је цио свој живот служио Господу и његовој Цркви. То што преосвећени владика ћути свакако не значи признање, јер сјетите се шта је рекао Лав Толстој: “Велика је снага у онога човека који уме да прећути и онда кад има право.”
Али ако је преосвећени владика разрјешен дужности на основу некаквих снимака који су се појавили у јавности, за које и највећи лаик, човјек који се не разумије у савремену технологију, може посвједочити да су све само не аутентични, ја се питам онда да ли је било ко од нас сигуран, јер било чији снимак, нарочито неког ко је неподобан и омражен, може врло лако да се измонтира. Само је потребан неко злобан и амбициозан да се намерачи.
Браћо и сестре, чувајмо се осуде и не падајмо лако у замку. Ја ћу поновити оно што је Господ рекао, ко је међу нама без гријеха, нека први баци камен?!
Православни, мучени, српски народе, не заборави шта је овај човјек учинио за тебе и немој да се огријешиш! Ионако смо грешни!
Нека нам је свима Господ у помоћи! Помолимо се за нашег епископа, да му Господ подари снаге и стрпљења да одоли овим искушењима!
Сестра Милица
Нема коментара:
Постави коментар